Definicija terenske vožnje glasi:

Upotreba specijalnih vozila na dva ili više točkova radi savlađivanja raznih vrsta terena u van gradskim uslovima. I u našem slučaju mi ćemo se zadržati na vozilima koja nas najviše interesuju a to su dvotočkaši. To su posebni motori koji su namenjeni za teške terene i shodno tome oni su tako i projektovani. Njihov naziv je Off road motorcikli ili Enduro a kod nas se ustalio i naziv terenski motori.
Ovom prilikom ćemo se više pozabaviti kratkim savetima u domenu upotrebe istih motorcikala pretpostavljajući da čitaoci imaju već dovoljno tehničkog znanja o kakvim motorima je reč, pa nećemo ulaziti u njihov opis.

Ono što je bitno unapred reći je da postoje razni tipovi terenskih motorcikala a to kažem zbog toga jer neki mogu savladati najzahtevnije terene a neki ne a to zavisi od njihove snage, težine, konstrukcije itd.
Mi smo odabrali najekstremniji tip terenskog motorcikla koji virtualno može sve samo ako je vozač dovoljno spretan. Ovom prilikom ćemo koristiti motorcikl marke KTM EXC 525 koji je ujedno i istaknutiji predstavnik pomenute grupe motorcikala.

Tehnika vožnje terenskog motorcikla je veoma kompleksna tema a ovom prilikom ćemo izdvojiti samo najosnovnije tehnike. Prvo i osnovno pravilo je: sedište nije namenjeno da se udobno uvalite u njega već služi samo za povremeno sedenje na njemu i to ne zbog odmaranja već sbog određene tehnike.
Na motoru se svo vreme stoji na teškom terenu osim kroz krivine kada je potrebno sesti i pravilno se namestiti. Znači kombinacija stojanja i sedenja.
Jako bitna stvar je da nipošto ne sedite ili stojite na motoru sa raširenim nogama već naprotiv stisnite motor kolenima, verujte mi bićete mnogo stabilniji na njemu. Kad se sedi na motorciklu sedi se bliže rezervoaru a ne na kraju ka repu.
Isto tako i kod stojanja, zauzima se neutralan položaj sa ispruženim nogama ali ne potpuno već blago savijenim u kolenima. Ove tehnike su osnova i one se zovu neutralni položaj.
Postoje dve situacije kada možete da promenite položaj a to je pri ubrzanju motorom i kočenjem na motoru. Kod ubrzanja težište vozača mora se prebaciti unapred da bi se otežao prednji deo motorcikla što će imati za cilj da spreči propinjanje na zadnji točak. Ovo važi i za sedenje i za stojanje.
Naravno niko od vas ne traži da poljubite prednji blatobran ali da vam glava bude ispred kormana bilo bi poželjno.
Nasuprot ubrzanju postoji kočenje kod koga inercijalna sila teži da prebaci vozača preko kormana.
Da bi se to sprečilo tehnika kočenja je sledeća.
Stisnete kolenima motor, povučete se unazad, blago se spustite i sa poluispravljenim rukama počinjete da kočite. Tehnika je slična kao kod sedenja samo što se ne povlačite unazad već samo trup pomerate unazad a ruke blago ispravljate. Obavezno kočite i prednjom i zadnjom kočnicom!
Uz ove tehnike pokušajte namestiti ruke u položaj skleka u širini ramena biće vam mnogo lakše jer tada su mišići mnogo aktivniji.
Sad kad znate kako na pravcu da se ponašate malo odvojte vremena i uvežbajte ove tehnike na sigurnom mestu.
Nakon pravca obično dođe krivina a tada treba sesti i najčešće, oboriti motor i uz ispruženu nogu koja vam služi kao spas u pravi čas od pada, proći je po mogućstvu najkraćom putanjom.
Možda to deluje kao laganica ali krivina ima više elemenata a za svaku važi posebna tehnika.
Krivina se deli na ulazni deo, teme krivine i izlazni deo. U prvom delu upotrebljavate tehniku kočenja u drugom se nameštate za tehniku ubrzanja a u trećem delu izvršavate do kraja zapoćetu tehniku ubrzanja iz drugog dela krivine.
Sve ove tehnike se rade sa oborenim motorom a vremenom ćete biti sve bolji i bolji. Sve je stvar vežbe.
Kulminacija ovih tehnika bi trebala da bude u što kasnijem kočenju i što ranijem dodavanju gasa i ubrzanju što rezultuje bržim prolaskom iste krivine. Vežbajte i to.
Kada ste sve to savladali i spremni ste za pravu stvar uputite se ka najbližoj šumi ili još bolje planini. Ne budite preambiciozni pa da padnete odmah na početku, ima još mnogo šta za naučiti.

Već na početku se susrećete sa blagim usponima i spuštanjima ali ništa ne brinite samo primenite ono što ste naučil i nema frke. Sve su to varijacije na istu temu.
Kod uspona koristite tehniku ubrzanja jer naravno dajete gas i idete na gore. U ekstremnim slučajevima velikih uspona moglo bi biti od koristi da se nagnete napred malo više u stojećem položaju.
Nije neophodno naglo da ubrzavate čak naprotiv u nekim slučajevima lagan i odmeren gas vas dovodi do vrha brega.
Kod nizbrdice isto kao kod kočenja, prebacivanje težišta unazad i to je to. Kao i kod ekstremnog pentranja tako i kod ekstremne nizbrdice nekad je neophodno pomeriti se malo više unazad u stojećem položaju.
Zadnji element koji se nalazi ama baš svugde je skok u raznim oblicima.
On je najkompleksniji i da bi se on opisao detaljno trebalo bi nam još ovoliko teksta. Ovom prilikom obradićemo najjednostavniji oblik koji se najčešće sreće u prirodi a to je mali uspon od otprilike 1m razlike u nivou.
Njegov oblik je blago penjući sa kog praktično treba samo da ustanete postavite se u neutralan položaj i sa konstantnim gasom naletite na njega.
Ni slučajno nemojte naglo dodavati gas ili cimati korman jer u protivnom završićete na leđima.
Isto tako nemojte ni naglo da oduzimate gas jer u najboljem slučaju ćete se dobro zatresti na prednjem točku a u najgorem će te preleteti preko kormana.
Prizemljenje ni u jednom ni u drugom slučaju nije bezbolno ni po vas a ni po vaš džep.
Sa ovim stavljam tačku na osnovnu obuku a na vama je sada da je uvežbate i stim unapredite vašu postojeću tehniku.

Bitna napomena: ne pokušavajte da vežbate pomenute tehnike bez upotrebe zaštitne opreme jer baš u situacijama učenja može doći do pada i povređivanja.
Obavezno koristite kacigu, čizme i drugu zaštitnu opremu.

Objavljeno uz saglasnost MOTO BIKE časopisa